Šta su ugljeni hidrati i kako nam pomažu
Šta su ugljeni hidrati i kako nam pomažu Ugljeni hidrati su glavni energetski materijal organizma. Ulaze u sastav ćelija, krvi i tkivnih tečnosti. Prosti šećeri (glikoza, fruktoza i galaktoza) resorbuju se kroz zid tankog creva, u jetri se pretvaraju u glikogen, koji služi za rezervu, te ga ima još u manjim količinama u odmornim mišićima […] The post Šta su ugljeni hidrati i kako nam pomažu appeared first on SRPSKI KUVAR.
Šta su ugljeni hidrati i kako nam pomažu
Ugljeni hidrati su glavni energetski materijal organizma. Ulaze u sastav ćelija, krvi i tkivnih tečnosti.
Prosti šećeri (glikoza, fruktoza i galaktoza) resorbuju se kroz zid tankog creva, u jetri se pretvaraju u glikogen, koji služi za rezervu, te ga ima još u manjim količinama u odmornim mišićima i centralnom nervnom sistemu.
Brzom oksidacijom ugljenih hidrata, svaki gram oslobodi 4,1 kcal (17,2 kJ). Višak ugljenih hidrata ne sagoreva preko stvarnih dnevnih rashoda organizma, već se može pretvoriti u masti, koje se deponuju pod kožu i okolinu unutrašnjih organa.
U praktičnoj ishrani ovo može biti od značaja, jer i bez unosa većih količina masti, suficitom ugljenih hidrata može doći do gojaznosti.
Za pravilno iskorišćavanje ugljenih hidrata neophodni suvini B kompleksa (tiamin, riboflavin i nikotinska kiselina), kao i magnezijum i fosfor.
Ugljeni hidrati se mogu naći u prirodnim izvorima. Najveći značaj u ishrani ljudi ima glikoza – grožđani šećer, koji se nalazi u voću, medu i u nekom povrću, i fruktoza voćni šećer, koji se nalazi u zrelom voću i medu. Galaktoze i manoze nema u namirnicama.
Ova grupa ugljenih hidrata su monosaharidi.
Grupa disaharida obuhvata najznačajniju saharozu, šećer iz šećerne repe i šećerne trske, laktozu, mlečni šećer iz mleka i mlečnih proizvoda, i maltozu od manjeg praktičnog značaja.
Grupa polisaharida obuhvata: skrob, glikogen, celulozu, hemicelulozu i pektinske materije.
Skrob je najznačajniji polisaharid i nalazi se najviše u žitu, leguminozama, krompiru, mladom grašku i zrelom voću.
Glikogen se nalazi, u malim količinama, u namirnicama životinjskog porekla.
Celuloza i hemiceluloza su sastavni delovi voća i povrća i pomažu peristaltiku creva.
Mono i disaharidi se brže razlažu i iskorišćavaju.
Zato se i preporučuju za teži fizički rad, gde se u kraćem vremenskom periodu vrši veliki napor. U strukturi dnevne ishrane ugljeni hidrati obezbeđuju 50-60 vrednosti dnevnog obroka.
¹) 1 kcal = 4,184 kilojoula (KJ). Joul – nova jedinica po najnovijoj preporuci FAO (WHO), izražava energiju kvantitativno.
Pročitajte u nastavku
Potrebe organizma u energetskim, gradivnim i zaštitnim materijama
Šta su masti i koja je njihova uloga u organizmu
The post Šta su ugljeni hidrati i kako nam pomažu appeared first on SRPSKI KUVAR.
What's Your Reaction?
